Skoro će godina dana kako je čitav svijet stavljen u blokadu zbog pandemije Korona virusa. Sve je bilo totalno blokirano, a u svim područjima tražile su se alternative, a gdje se moglo, pribjeglo se online modelima, pa tako i u obrazovnim institucijama. Ipak, zabilježeno je dosta bizarnih situacija tokom online časova, a jedna takva nedavno je zabilježena na Univerzitetu Concordia.
Naime, jedan od studenata ovog Univerziteta, Aaron Ansuini, na predavanju iz povijesti umjetnosti, imao je nekih nejasnoća, pa je želio odgovore potražiti od profesora koji je održao ta predavanja. Međutim, kada je pročešljao zvaničnu stranicu Univerziteta Concordia kako bi došao do kontakt informacija profesora, došao je do informacije da je profesor historije umjetnosti, Francois-Marc Gagnon, zapravo mrtav, tačnije našao je posvetu Univerziteta pomenutom profesoru.
Najprije je Ansuini pomislio da bi to mogla biti slučajnost, te da postoji još jedan profesor s istim imenom i prezimenom. No, nedugo nakon toga, guglanjem je došao do informacija da je to istina i da je njegov profesor koji mu je „održao“ predavanja prije par sati zapravo mrtav čovjek, i to godinu dana. Naime, Francois-Marc Gagnon je preminuo još u trećem mjesecu 2019. godine, više od godinu dana prije početka studija gore pomenutog studenta.
Ansuini dalje navodi da je ovo za njega bilo „čudno i jako zastrašujuće“ saznanje, a da prilikom upisa na pomenuti predmet nije dobio nikakve informacije da će Gagnon zapravo “predavati” posthumno. Sva komunikacija putem mejla dolazila je nepotpisana i to s adrese „ne odgovaraj“.
Na kraju ovaj student dodaje da više ne želi ni gledati takva predavanja, jer mu se to čini kao jedna od web stranica koje već nude snimljena predavanja, te da smatra da je nedostajalo poštovanja prema ovom profesoru, kao i prema njegovim studentima.
Advokat specijalizovan za pitanja intelektualnog vlasništva, autorska prava i žig, Joseph D’Angelo navodi da se ne može puno učiniti po ovom pitanju, te da je intelektualno vlasništvo koje profesori generišu pri radu na Univerzitetu zapravo vlasništvo Univerziteta, te da oni dalje mogu njime raspolagati na način koji žele.
